Преображење

Све спољашње треба чинити са расуђивањем. Овде је реч очигледно о томе, да Божије дарове не треба окушати пре њиховог сазревања и без црквеног освећења. Св. Игњатије Брјанчанинов пише у једном од писама, да тамо где је достигнуто најглавније, ми можемо... More

Све спољашње треба чинити са расуђивањем. Овде је реч очигледно о томе, да Божије дарове не треба окушати пре њиховог сазревања и без црквеног освећења. Св. Игњатије Брјанчанинов пише у једном од писама, да тамо где је достигнуто најглавније, ми можемо бити слободни у односу на спољашње. Без тог главног све је другостепено и нема никаквог смисла. И зато нам се празник Преображења даје, да би дознали за друго кушање. Господ је изабрао три Своја најбоља ученика Петра, Јакова и Јована, да би их узвео на Таворску гору. На врху горе Господ јавља Своју славу. Он не чини чуда. Напротив, чудо престаје: Тело Христово, које је током читавог Његовог земаљског живота зрачило Божанским, открива својег Носиоца. Његово лице постаје слично сијању сунца, а одежде - беље од снега. Пред Њим стоје, као неочекивано придошли из тајанственог мрака, Мојсије и Илија, највеће личности у историји богоизабраног народа. Стари и Нови Завјет беседе заједно на Тавору, а троје ученика су сведоци Less